Милорад Милованчевић је рођен 29. септембра 1958. године у Београду. Осмогодишњу школу и гимназију завршио је као носилац Вукових диплома, а проглашен је и за најбољег ђака генерације у XIV београдској гимназији.
На Машински факултет у Београду се уписује школске 1977/1978. године, а студије (на одсеку за Аеро-космотехнику) завршава у року, са средњом оценом 9,22. У току студија је по одлуци Савета факултета два пута био похваљиван, а од стране Универзитета му је додељена и награда за изванредан успех.
На Машинском факултету у Београду 1987. године је одбранио магистарски рад под насловом “Изопараметарски елемент и његова примена на прорачун танких цилиндричних љуски”, а 1995. године и докторску дисертацију под насловом “Статичка и динамичка стабилност анизотропних цилиндричних љуски”.
На Катедри за Отпорност конструкција Машинског факултета у Београду ради прво као асистент-приправник од јануара 1983. до краја 1988. године, потом као асистент до октобра 1996., затим као доцент до 2002., па као ванредни професор до 2007. године, а од 2007. године је редовни професор.
Професор Милованчевић је објавио до сада преко 50 радова у водећим међународним и домаћим часописима и монографијама међународног значаја. Поседује лиценцу Инжењерске коморе Србије. Учествовао је у раду истраживачких и пројектантских тимова на преко 40 пројекaта за привреду и републичка министарства.
Учествовао је у организовању и одржавању наставе из готово свих предмета Катедре за Отпорност конструкција. Био је ментор једне докторске дисертације и једног магистарског рада. Био је члан више комисија за оцену и одбрану, као и комисија за нострификацију, докторских дисертација, магистарских теза и дипломских радова. Коауторски је објавио два уџбеника и више помоћних уџбеника за предмете Отпорност материјала и Основе отпорност конструкција.
Приликом редовних семестралних анонимних анкетирања студената, добијао је највише могуће оцене за педагошки рад, стручност, припремљеност за наставу, начин излагања, објективност при оцењивању и укупан однос према студентима. Добитник је више различитих Захвалница од стране студената. Активан је у готово свим ваннаставним доменима живота и рада на факултету.
Обављаo je три мандата на пословима продекана за наставу од 2002. до 2009. године. У периоду од 2008. до 2015. био је декан Машинског факултета у Београду. Заслужан је за добијање три национална и три међународна циклуса (RINA и ASIIN) акредитације Машинског факултета. По завршетку деканског периода изабран је за Председника Скупштине Научно-технолошког парка у Београду, а тај посао обавља и данас.
Од маја 2018. године је, као делегат Конференције универзитета Србије – КОНУС-а, члан Управног одбора Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању – НАТ, а од априла 2021. године до фебруара 2022. је био и председник Управног одбора НАТ (од септембра 2021. нови назив Националног акредитационог тела је: „Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању”). Преко тридесет и осам година свог досадашњег радног стажа провео је радећи на Машинском факултету у Београду, ожењен је и има троје деце.