Milorad Milovančević je rođen 29. septembra 1958. godine u Beogradu. Osmogodišnju školu i gimnaziju završio je kao nosilac Vukovih diploma, a proglašen je i za najboljeg đaka generacije u XIV beogradskoj gimnaziji.
Na Mašinski fakultet u Beogradu se upisuje školske 1977/1978. godine, a studije (na odseku za Aero-kosmotehniku) završava u roku, sa srednjom ocenom 9,22. U toku studija je po odluci Saveta fakulteta dva puta bio pohvaljivan, a od strane Univerziteta mu je dodeljena i nagrada za izvanredan uspeh.
Na Mašinskom fakultetu u Beogradu 1987. godine je odbranio magistarski rad pod naslovom “Izoparametarski element i njegova primena na proračun tankih cilindričnih ljuski”, a 1995. godine i doktorsku disertaciju pod naslovom “Statička i dinamička stabilnost anizotropnih cilindričnih ljuski”.
Na Katedri za Otpornost konstrukcija Mašinskog fakulteta u Beogradu radi prvo kao asistent-pripravnik od januara 1983. do kraja 1988. godine, potom kao asistent do oktobra 1996., zatim kao docent do 2002., pa kao vanredni profesor do 2007. godine, a od 2007. godine je redovni profesor.
Profesor Milovančević je objavio do sada preko 50 radova u vodećim međunarodnim i domaćim časopisima i monografijama međunarodnog značaja. Poseduje licencu Inženjerske komore Srbije. Učestvovao je u radu istraživačkih i projektantskih timova na preko 40 projekata za privredu i republička ministarstva.
Učestvovao je u organizovanju i održavanju nastave iz gotovo svih predmeta Katedre za Otpornost konstrukcija. Bio je mentor jedne doktorske disertacije i jednog magistarskog rada. Bio je član više komisija za ocenu i odbranu, kao i komisija za nostrifikaciju, doktorskih disertacija, magistarskih teza i diplomskih radova. Koautorski je objavio dva udžbenika i više pomoćnih udžbenika za predmete Otpornost materijala i Osnove otpornost konstrukcija.
Prilikom redovnih semestralnih anonimnih anketiranja studenata, dobijao je najviše moguće ocene za pedagoški rad, stručnost, pripremljenost za nastavu, način izlaganja, objektivnost pri ocenjivanju i ukupan odnos prema studentima. Dobitnik je više različitih Zahvalnica od strane studenata. Aktivan je u gotovo svim vannastavnim domenima života i rada na fakultetu.
Obavljao je tri mandata na poslovima prodekana za nastavu od 2002. do 2009. godine. U periodu od 2008. do 2015. bio je dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu. Zaslužan je za dobijanje tri nacionalna i tri međunarodna ciklusa (RINA i ASIIN) akreditacije Mašinskog fakulteta. Po završetku dekanskog perioda izabran je za Predsednika Skupštine Naučno-tehnološkog parka u Beogradu, a taj posao obavlja i danas.
Od maja 2018. godine je, kao delegat Konferencije univerziteta Srbije – KONUS-a, član Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju – NAT, a od aprila 2021. godine do februara 2022. je bio i predsednik Upravnog odbora NAT (od septembra 2021. novi naziv Nacionalnog akreditacionog tela je: „Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju”). Preko trideset i osam godina svog dosadašnjeg radnog staža proveo je radeći na Mašinskom fakultetu u Beogradu, oženjen je i ima troje dece.